TERRA FORMA. TELO NE MORA UVEK DA BUDE PROJEKAT

Početna ideja bila je jasna: napraviti omaž ženi koja brine o sebi, ali svoj odnos prema telu ne svodi na ogledalo, broj ili večitu potrebu da nešto na sebi popravi.

Zanimalo nas je kako izgleda teretana kada je posmatramo izvan kulture koja nas godinama uči da telo tretiramo kao projekat bez kraja. Još bolje, mršavije, zategnutije, mlađe. Hteli smo da krenemo iz drugog pravca, od zdravlja, rutine, zadovoljstva i onog jednog sata u danu koji pripada samo nama.

Zato smo prostor zamišljali gotovo kao sigurnu kuću. Ne kao sklonište od sveta, već kao mesto na kojem na trenutak prestaje obaveza da budemo nečiji pogled. Zemljani tonovi, drvo, kamen, zaobljene forme i prigušeno svetlo došli su prirodno. Nije nam bilo važno da enterijer izgleda „ženstveno“. Zapravo, baš suprotno. Bilo nam je važno da razume kome je namenjen, bez potrebe da to objašnjava bojom, dekoracijom ili stereotipom.

U tome je za nas bio najvažniji deo projekta. Nismo želeli još jednu scenografiju za idealno telo, već prostor za stvarno telo i stvaran život. Za trening koji nije kazna za ono što smo pojeli, priprema za leto ili još jedna obaveza da izgledamo bolje. Za ideju da briga o sebi ne mora da počne nezadovoljstvom sobom.

Prostor je u međuvremenu realizovan, ali je tokom procesa krenuo drugim putem i udaljio se od koncepta koji smo prvobitno postavili. Verzija koju ovde prikazujemo zato nije dokument izvedenog stanja, već naš autorski odgovor na zadatak, sa bojama, atmosferom i idejom sa kojima je projekat za nas počeo.

I možda je baš zato vredan pokazivanja. Arhitektura nije samo ono što na kraju bude izgrađeno. Ponekad je zanimljivo sačuvati i ono što je moglo da bude.