{"id":1088236,"date":"2026-09-25T21:51:28","date_gmt":"2026-09-25T19:51:28","guid":{"rendered":"https:\/\/notastudio.media\/?p=1088236"},"modified":"2026-09-28T21:44:37","modified_gmt":"2026-09-28T19:44:37","slug":"maja-edwards-kakve-su-ti-police-takav-ti-je-zivot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/maja-edwards-kakve-su-ti-police-takav-ti-je-zivot\/","title":{"rendered":"MAJA EDVARDS: KAKVE SU TI POLICE, TAKAV TI JE \u017dIVOT"},"content":{"rendered":"

[vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“2″ overlay_alpha=“50″ equal_height=“yes“ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“372771″][vc_column column_width_percent=“100″ align_horizontal=“align_center“ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“526209″][uncode_info_box items=“Categories|do_not_display_prefix“ text_size=“fontsize-mali“ text_transform=“uppercase“ separator=“bullet“ el_class=“mrg-t0″][vc_custom_heading auto_text=“yes“ text_color=“color-plava“ heading_semantic=“h1″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“560050″ text_color_type=“uncode-palette“][\/vc_custom_heading][vc_row_inner][vc_column_inner column_width_percent=“100″ align_horizontal=“align_center“ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/1″ uncode_shortcode_id=“214319″ css=“.vc_custom_1784126322743{padding-right: 8% !important;padding-left: 8% !important;}“][vc_custom_heading heading_semantic=“p“ text_font=“font-555555″ text_size=“custom“ text_weight=“500″ uncode_shortcode_id=“444632″ heading_custom_size=“clamp(0.875rem, 0.7857rem + 0.2857vw, 1rem)“]Maja Edvards o tome za\u0161to svi gledamo iste enterijere, a i dalje ne \u017eivimo isto.[\/vc_custom_heading][\/vc_column_inner][\/vc_row_inner][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“120406″ text_color_type=“uncode-palette“]Pi\u0161e: Danilo Ma\u0161kovi\u0107
\nFotografija: Jovana Rakezi\u0107<\/a>[\/vc_column_text][uncode_info_box items=“Date“ text_transform=“uppercase“ separator=“bullet“ el_class=“mrg-t0″][\/vc_column][vc_column width=“1\/2″][vc_single_image media=“1088221″ dynamic=“yes“ media_width_percent=“100″ media_ratio=“three-four“ uncode_shortcode_id=“137578″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“984701″ css=“.vc_custom_1790362079052{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Kuhinja otvorenog koncepta. \u00a9 Jovana Rakezi\u0107[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“212038″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“204716″][vc_column_text uncode_shortcode_id=“113107″]<\/p>\n

Maja<\/a> prvo gleda police. Na njima vidi gde su ljudi putovali, \u0161ta su doneli ku\u0107i, \u0161ta su sa\u010duvali i kakav su ki\u010deraj usput zavoleli. Za nju je to iskrenije mesto od savr\u0161eno stilizovane sofe ili slike oka\u010dene ta\u010dno tamo gde treba.<\/p>\n

Kao dizajnerka enterijera koja \u017eivi i radi izme\u0111u Srbije i Amerike, ve\u0107 dugo posmatra dve kulture koje danas mogu da dele gotovo isti vizuelni jezik, a da se u svojim domovima pona\u0161aju potpuno druga\u010dije. Ista kuhinja, ista sofa, isti kamen, ali druga pravila, drugi rituali i sasvim druga predstava o tome \u0161ta u ku\u0107i treba sakriti, pokazati, koristiti ili sa\u010duvati za neku bolju priliku.<\/p>\n

Ako algoritam mo\u017ee da nas nau\u010di da \u017eelimo iste enterijere, mo\u017ee li zaista da nas nau\u010di da \u017eivimo isto?<\/p>\n

\u201eHo\u0107u da vidim gde su putovali, gde su se slikali i \u0161ta su sve ki\u010derajsko nabacali. Ovo ka\u017eem sa ljubavlju!\u201c<\/p>\n

[\/vc_column_text][vc_custom_heading text_color=“color-santa-fe“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“156201″ text_color_type=“uncode-palette“]POLICE I NOS NIKADA NE LA\u017dU[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“192955″]<\/p>\n

Kada joj ponudim sofu, fri\u017eider i kupatilo i pitam \u0161ta od toga najvi\u0161e govori o \u010doveku, bira sofu. Kada poku\u0161am da utvrdim koja prostorija naj\u010de\u0161\u0107e la\u017ee o vlasniku, pitanje malo pomeri i bira orman. Njen pogled pre ide ka mestima na kojima predstava o nama po\u010dinje da puca nego ka onima koja smo ve\u0107 pripremili za pogled drugih.<\/p>\n

Umetnost brzo postane dokazni materijal. \u201eKada neko kupi skup automobil ili sat, poruka je sirova: Imam novca.<\/em> I to je ok. Ali kada neko oka\u010di platno poznatog autora na zid, poruka je znatno perfidnija: Ne samo da imam novca, ve\u0107 imam ukus, intelektualnu dubinu, obrazovanje i prefinjenost.<\/em> Statusni simbol koji glumi duhovnost i dru\u0161tvenu validaciju umesto prave konekcije sa delom.\u201c<\/p>\n

Od nekoga ko odmah na po\u010detku razgovora ka\u017ee da se od nje retko dobija diplomatski odgovor ni\u0161ta bla\u017ee nije ni trebalo o\u010dekivati. Isti skepticizam primenjuje i na sopstvenu profesiju, naro\u010dito na pravila koja posle tri meseca sertifikovanog samopouzdanja po\u010dnu da zvu\u010de kao zakon prirode.<\/p>\n

\u201eRigidno insistiranje na koheziji. Preno\u0161enje istih boja i nijansi iz sobe u sobu apsolutno ubija karakter pre nego \u0161to prostor uop\u0161te stigne da prodi\u0161e. Tako\u0111e re\u010di koje se danas koriste da defini\u0161u dobar enterijer, kao \u0161to su bespoke<\/em> i curated<\/em>.\u201c<\/p>\n

Ne\u0161to ru\u017eno, s druge strane, mo\u017ee da radi savr\u0161eno. \u201eApsolutno mo\u017ee. To je kao kad nekome stoji veliki nos.\u201c<\/p>\n

Ne poku\u0161ava da iz prostorije izbaci sve \u0161to odbija da se pona\u0161a. Ve\u0161ta\u010dka biljka mo\u017ee da pre\u017eivi ako vlasnik redovno ubija prave, usisiva\u010d mo\u017ee da ostane predmet iskrene naklonosti, a stolica u spava\u0107oj sobi \u0107e pre ili kasnije postati garderober za ono \u0161to jo\u0161 nije dovoljno prljavo za pranje. Ku\u0107a nije manje uspe\u0161na zato \u0161to je neko po\u010deo da \u017eivi u njoj, a dobar ukus mnogo bolje podnosi malo nereda nego potrebu da se stalno dokazuje.<\/p>\n

[\/vc_column_text][vc_custom_heading text_color=“color-santa-fe“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“103760″ text_color_type=“uncode-palette“]GOSTI KOJI NIKAD NE DO\u0110U[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“170601″]<\/p>\n

Velika kuhinja u kojoj se gotovo nikada ne kuva za nju je Amerika. Tri seta tanjira za posebne prilike su Srbija. Dnevna soba koju uku\u0107ani skoro nikada ne koriste ponovo je Amerika.<\/p>\n

\u201eMislim da bi to opet bila Amerika. Dnevna soba u Americi postoji da bi se slikala za prodaju nekretnine, a kuhinjsko ostrvo je mesto gde se zapravo \u017eivi, ne kuva. Formalne dnevne sobe u Americi decenijama unazad stoje netaknute, \u010duvane za praznike ili goste koji nikad ne do\u0111u. Kuhinjsko ostrvo je, s druge strane, apsorbovalo i trpezariju i dnevni boravak. Ono je i radni sto, i \u0161ank, i prostor za doru\u010dak, i epicentar svake ku\u0107ne \u017eurke.\u201c<\/p>\n

Kvadratura lako po\u010dne da glumi \u017eivot koji se u njoj ne doga\u0111a. Jedna prostorija ostane gotovo muzejska, druga preuzme sve funkcije i ku\u0107a se na kraju sama oda. U Srbiji postoji druga vrsta vi\u0161ka, potreba za skladi\u0161tenjem, \u010duvanjem, rezervama i predmetima koji \u010dekaju svoj pravi trenutak. Neke \u010da\u0161e, tanjiri ili stolnjaci mogu godinama da provedu u stanju pripravnosti, kao da je svakodnevica malo previ\u0161e obi\u010dna da bi ih zaslu\u017eila.<\/p>\n

Njena najvi\u0161e srpska navika nema nikakve veze sa porcelanom.<\/p>\n

\u201eDa ne moram da se obradujem osobi kojoj se ne radujem kad je vidim. Ne glumatam da me zanima \u0161ta je radila pro\u0161li vikend.\u201c<\/p>\n

Iz Amerike je ponela ne\u0161to jednostavnije, klimu na 17 stepeni i nikako iznad. Tamo joj je blizak i odnos prema \u017eivotu napolju, dok Srbiju mnogo lak\u0161e povezuje sa potrebom da se za sve prona\u0111e mesto, fioka, orman ili jo\u0161 malo prostora za odlaganje.<\/p>\n

Otvoreni koncept kuhinje i dnevne sobe mnogo joj je manje simpati\u010dan.<\/p>\n

\u201eOpen concept living.<\/em> Ja ga iskreno ne podnosim. Preferiram odvojenu ili poluodvojenu kuhinju i dnevnu sobu. Open concept<\/em> mi ne da mira. Kuhinja me non-stop podse\u0107a na tri stvari: da stalno \u017eelim da jedem, da treba ne\u0161to da o\u010distim ili da moram ne\u0161to da radim. Za mene va\u017ei: daleko od o\u010diju, daleko od pameti, ho\u0107u vrata koja mogu da zatvorim.\u201c<\/p>\n

Nekad vrata nisu prepreka nego luksuz da ne\u0161to kona\u010dno prestane\u0161 da vidi\u0161. Kuhinjsko ostrvo, paradoksalno, voli. Garderober u koji mo\u017ee da se u\u0111e tako\u0111e. Gostinsku sobu smatra gostoprimstvom, formalnu trpezariju bi pustila da umre, kupatilo je potcenjeno, a na ukrasne jastuke \u010desto odlazi potpuno nerazumna koli\u010dina novca. Od svega toga ne nastaje nikakva uredna teorija dobrog doma, postoje samo prostori koji rade i oni koji od ljudi tra\u017ee da im se prilagode.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“113460″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“132974″][vc_single_image media=“1088225″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“788390″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“466832″ css=“.vc_custom_1790362459821{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Ugao trpezarije u toplim, prirodnim tonovima. \u00a9 Jovana Rakezi\u0107[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“3″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“797238″][vc_column width=“1\/1″][vc_gallery el_id=“gallery-1380173″ medias=“1088217,1088227″ gutter_size=“3″ media_items=“media|lightbox|original“ single_overlay_opacity=“50″ single_overlay_anim=“no“ single_padding=“2″ single_border=“yes“ uncode_shortcode_id=“308981″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“213748″ css=“.vc_custom_1790362844737{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Dekorativni akcenti u enterijeru. \u00a9 Jovana Rakezi\u0107[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-santa-fe“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“135338″ text_color_type=“uncode-palette“]SURF DASKA KOJA JE OSTALA U \u010cARLSTONU[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“182544″]<\/p>\n

Njen suprug surfuje i u \u010carlstonu imaju prelepu drvenu dasku koja stoji u trpezariji. Kada su razmi\u0161ljali da je prenesu u Beograd, odustali su.<\/p>\n

\u201eSurfboards.<\/em> Moj mu\u017e surfuje i ima prelepu drvenu dasku za surfovanje koja nam ina\u010de stoji u trpezariji i kao dekorativni piece<\/em> i koju smo hteli da prenesemo za Beograd kad smo se selili. Me\u0111utim, koliko god da je lepa, izgledala bi out of place<\/em> ovde.\u201c<\/p>\n

Neke stvari izgube smisao \u010dim promene po\u0161tanski broj. Predmeti mogu da putuju gotovo bez ograni\u010denja, slike jo\u0161 lak\u0161e, ali kontekst nije tako mobilan. Klima za nju odre\u0111uje estetiku 200 odsto, a bez mnogo razmi\u0161ljanja razlikuje ku\u0107u u Engleskoj od francuskog stana, Bali od Los An\u0111elesa ili Palm Springsa.<\/p>\n

Internet je napravio \u010dudan efekat. Danas mo\u017eemo veoma precizno da naru\u010dimo izgled nekog drugog mesta, ali ne nu\u017eno i razlog zbog kojeg je taj izgled tamo nastao. Stil putuje brzo, navike mnogo sporije.<\/p>\n

Na pitanje \u0161ta je Evropa odavno izvezla Americi, samo da bi tamo ponovo bilo prodato kao posebna estetska kategorija, odgovara: \u201eEuropean oak floors. WTF is that?!<\/em>\u201c<\/p>\n

[\/vc_column_text][vc_custom_heading text_color=“color-santa-fe“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“919455″ text_color_type=“uncode-palette“]WHITE BOUCL\u00c9 FABRIC. STOP, JUST STOP.[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“651392″]<\/p>\n

Postoji re\u010d koju joj je jo\u0161 te\u017ee prodati od evropskog hrasta: timeless<\/em>.<\/p>\n

\u201eJa iskreno ne znam vi\u0161e ni \u0161ta to zna\u010di. Ovim istim re\u010dima odgovaram i klijentu ako mi ka\u017ee da \u017eeli timeless<\/em>. Zbog ovoga se vi\u0161e sa klijentima sporazumevam vizuelno. Moja definicija timeless<\/em> i njihova definicija timeless<\/em>mogu biti potpuno dva razli\u010dita dizajn koncepta. Ako samo klimam glavom da znam \u0161ta je timeless<\/em> i razumem \u0161ta \u017eele, projekat kre\u0107e u pogre\u0161nom pravcu pre nego \u0161to je uop\u0161te zapo\u010det.\u201c<\/p>\n

Nekoliko re\u010di danas radi pola posla umesto ukusa, timeless<\/em>, curated<\/em>, bespoke<\/em>, i zvu\u010de precizno sve dok dve osobe ne poku\u0161aju da nacrtaju \u0161ta zna\u010de.<\/p>\n

Tapete voli i ka\u017ee da o njima verovatno nikada ne\u0107e promeniti mi\u0161ljenje jer je na granici maksimalisti\u010dkog tipa, iako klijenti sa tapetama imaju intenzivan love-hate relationship<\/em>. Beli bukle je mnogo jednostavnija stvar.<\/p>\n

\u201eWhite boucle fabric. Stop, just STOP.<\/em>\u201c<\/p>\n

Kada je pitam \u0161ta \u0107e od dana\u0161njih domova vreme najbr\u017ee razotkriti, odbija da prognozira trendove.<\/p>\n

\u201eNe znam, ovde stvarno nemam pametan odgovor ili glup odgovor. Vreme ide nekom \u010dudnom putanjom otkako se AI pojavio, tako da nemam pojma!\u201c<\/p>\n

AI ulazi u razgovor mimo uobi\u010dajenog pitanja o tome ho\u0107e li dizajnerima uzeti posao, jer se menja sama brzina kojom slika nastaje, cirkuli\u0161e, kopira se i zastareva. Ako smo do ju\u010de mogli prili\u010dno pouzdano da pogledamo enterijer i smestimo ga u deceniju, sve je te\u017ee pretpostaviti koliko \u0107e dugo dana\u0161nji vizuelni jezik ostati stabilan.<\/p>\n

Timeless<\/em> ionako nikada nije bila naro\u010dito precizna re\u010d, a u trenutku kada AI mo\u017ee za nekoliko sekundi da proizvede beskona\u010dan broj novih verzija poznate estetike postaje jo\u0161 \u010dudnija. Nekada je trebalo deset godina da ne\u0161to po\u010dne da izgleda kao 2016, a danas su dovoljna tri meseca i dobar algoritam.<\/p>\n

Trendovi su joj manje va\u017eni od onoga \u0161to ostane kada fotograf ode, od toga kako prostor izgleda \u0161est meseci kasnije, \u0161ta ljudi zaista koriste, \u0161ta zavr\u0161i na stolici i da li neko mo\u017ee normalno da pro\u0111e pored kreveta ili je investitor uspeo da jo\u0161 nekoliko kvadrata proda kao spava\u0107u sobu.<\/p>\n

Njen proces ne po\u010dinje materijalom ni slikom, nego zami\u0161ljenim \u017eivotom u prostoru.<\/p>\n

\u201eMeni je iskreno to uvek na umu dok radim projekat. Veliki sam zagovornik autohipnoze i meditacije. Moj radni dan doslovno nikada ne po\u010dinje bez toga. U\u0111em u to stanje i prvo do detalja vizuelizujem stvarni \u017eivot u prostoru: kako deca prolaze hodnikom, gde spu\u0161taju jutarnju \u010da\u0161u s vodom, kako se kre\u0107u. Tek kada to vidim<\/em> i osetim, po\u010dinjem da radim. Ove tehnike koristim za sve u \u017eivotu, ne samo za posao, jer znate kako ka\u017eu: how you do anything is how you do everything.<\/em>\u201c<\/p>\n

Pred kraj razgovora manje pri\u010damo o tome kako prostor izgleda, a vi\u0161e o onome \u0161to telo u njemu radi bez razmi\u0161ljanja, gde ruka spu\u0161ta \u010da\u0161u, kojim putem dete prolazi kroz hodnik i koliko je uop\u0161te dobar dizajn koji svakog dana od nas tra\u017ei da budemo urednija i disciplinovanija verzija sebe. Svaki dobar enterijer na kraju izgubi bitku sa no\u0107nim sto\u010di\u0107em.<\/p>\n

\u201eNo\u0107ni sto\u010di\u0107i, iako verovatno imaju fioku, ona se ne\u0107e koristiti. Na sto\u010di\u0107u \u0107e se razviti jedan mali eko-svet nao\u010dara, lekova, plasti\u010dnih fla\u0161ica vode i maski za spavanje.\u201c<\/p>\n

Taj mali ekosistem bli\u017ei je domu od ve\u0107ine stvari koje zavr\u0161e na njegovim fotografijama, jer mu nije potrebno stilizovanje, samo navika koja se ponovila dovoljno puta da zauzme svoje mesto.<\/p>\n

Na kraju opet police. Fotografije sa putovanja, poklon koji nikada ne bismo sami kupili, ne\u0161to skupo pored ne\u010dega potpuno bezvrednog, ki\u010d koji je u me\u0111uvremenu postao drag, sve ono \u0161to je te\u0161ko objasniti stilom, a jo\u0161 te\u017ee standardizovati.<\/p>\n

Mo\u017eda svi zaista gledamo iste enterijere, ali u njima (jo\u0161 uvek) ne \u017eivimo isto.<\/strong><\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“111446″][vc_single_image media=“1088223″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“186324″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“225254″ css=“.vc_custom_1790363064024{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Pa\u017eljivo odabrani umetni\u010dki komadi i teksture u trpezarijskom prostoru. \u00a9 Jovana Rakezi\u0107[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Maja Edwards o tome za\u0161to svi gledamo iste enterijere, a i dalje ne \u017eivimo isto.<\/p>\n","protected":false},"author":59,"featured_media":1088221,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"rs_blank_template":"","rs_page_bg_color":"","slide_template_v7":"","iawp_total_views":97,"footnotes":""},"categories":[187],"tags":[],"class_list":["post-1088236","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-razgovori"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1088236","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/59"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1088236"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1088236\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1088777,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1088236\/revisions\/1088777"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1088221"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1088236"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1088236"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1088236"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}