{"id":1089227,"date":"2026-10-12T12:54:36","date_gmt":"2026-10-12T10:54:36","guid":{"rendered":"https:\/\/notastudio.media\/?p=1089227"},"modified":"2026-10-13T11:38:40","modified_gmt":"2026-10-13T09:38:40","slug":"sebe-uvek-nosimo-u-prtljagu-porto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/sebe-uvek-nosimo-u-prtljagu-porto\/","title":{"rendered":"SEBE UVEK NOSIMO U PRTLJAGU: PORTO"},"content":{"rendered":"

[vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“2″ overlay_alpha=“50″ equal_height=“yes“ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“372771″][vc_column column_width_percent=“100″ align_horizontal=“align_center“ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“526209″][uncode_info_box items=“Categories|do_not_display_prefix“ text_size=“fontsize-mali“ text_transform=“uppercase“ separator=“bullet“ el_class=“mrg-t0″][vc_custom_heading auto_text=“yes“ text_color=“color-plava“ heading_semantic=“h1″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“560050″ text_color_type=“uncode-palette“][\/vc_custom_heading][vc_row_inner][vc_column_inner column_width_percent=“100″ align_horizontal=“align_center“ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/1″ uncode_shortcode_id=“214319″ css=“.vc_custom_1784126322743{padding-right: 8% !important;padding-left: 8% !important;}“][vc_custom_heading heading_semantic=“p“ text_font=“font-555555″ text_size=“custom“ text_weight=“500″ uncode_shortcode_id=“111226″ heading_custom_size=“clamp(0.875rem, 0.7857rem + 0.2857vw, 1rem)“]Avgust je mesec kada Evropa po\u010dne da li\u010di na sopstvenu reprodukciju. Porto je trebalo da bude izlazak iz tog poznatog kadra, a zavr\u0161io je kao podsetnik da na novo mesto nikada ne sti\u017eemo praznog pogleda.[\/vc_custom_heading][\/vc_column_inner][\/vc_row_inner][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“886910″ text_color_type=“uncode-palette“]Pi\u0161e: Danilo Ma\u0161kovi\u0107
\nFotografija: Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][uncode_info_box items=“Date“ text_transform=“uppercase“ separator=“bullet“ el_class=“mrg-t0″][\/vc_column][vc_column width=“1\/2″][vc_single_image dynamic=“yes“ media_width_percent=“100″ media_ratio=“three-four“ uncode_shortcode_id=“143986″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“183429″ css=“.vc_custom_1791801277868{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“212038″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“204716″][vc_column_text uncode_shortcode_id=“234673″]<\/p>\n

U potrebi da se sklonim od ve\u0107 vi\u0111enog nema ni\u010deg naro\u010dito originalnog. Danas svi be\u017eimo od mase, samo svako u skladu sa sopstvenim bud\u017eetom i estetikom. Jedni odu na Iskiju, drugi prona\u0111u pansion sa \u0161est soba za koji \u0107e kasnije govoriti kao da su ga slu\u010dajno otkrili, tre\u0107i nedeljama unapred rezervi\u0161u restoran koji \u201enije turisti\u010dki\u201c. Odbacimo itinerer, a u telefonu dr\u017eimo dvadeset pinova. Ho\u0107emo spontanost, ali bismo voleli i da mo\u017eemo da je otka\u017eemo bez penala.<\/p>\n

Porto sam do\u010dekao sa istom koli\u010dinom o\u010dekivanja od koje sam navodno poku\u0161avao da pobegnem. Hteo sam hladniji okean, tvr\u0111e svetlo i grad koji ne\u0107e poku\u0161avati da me zavede istim re\u010dnikom kojim to radi pola kontinenta. Do\u010dekali su me granit koji upija vlagu, fasade koje se ne izvinjavaju zbog tragova vremena, vetar sa Atlantika koji za nekoliko minuta pokvari plan za \u010ditavo popodne i Douro koji grad deli taman toliko da mu stalno menja perspektivu.<\/p>\n

Kofer ionako ne punimo samo ode\u0107om, punja\u010dima i knjigom koju verovatno ne\u0107emo otvoriti. Nosimo gradove koje smo ve\u0107 videli, sobe u kojima smo spavali, filmove kojima smo verovali, \u010dasopise koje smo listali, slike koje smo sa\u010duvali, ljude sa kojima smo putovali i hiljade sitnih odluka kroz koje smo nau\u010dili \u0161ta smatramo lepim, dosadnim, o\u010diglednim ili vrednim zaustavljanja. Na novo mesto nikada ne sti\u017eemo praznog pogleda.<\/p>\n

Prvo vidi\u0161 strmine, senke, gvo\u017e\u0111e i reku, a tek kasnije vrtove, bur\u017eoaske ku\u0107e, rasko\u0161ne enterijere, crvenu konstrukciju stare pijace i vinske podrume u kojima vreme jo\u0161 ima fizi\u010dku te\u017einu. Grad se ne iscrpi u jednom pogledu i to mu dobro stoji.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“113460″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“132974″][vc_single_image media=“1089207″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“101007″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“976290″ css=“.vc_custom_1791801337239{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“3″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“797238″][vc_column width=“1\/1″][vc_gallery el_id=“gallery-1380173″ type=“css_grid“ medias=“1089211,1089209″ grid_items=“2″ screen_lg_items=“2″ screen_lg_breakpoint=“1024″ screen_md_items=“2″ screen_md_breakpoint=“960″ screen_sm_items=“1″ screen_sm_breakpoint=“640″ gutter_size=“3″ media_items=“media|lightbox|original“ css_grid_images_size=“four-three“ single_overlay_opacity=“50″ single_overlay_anim=“no“ single_padding=“2″ single_border=“yes“ uncode_shortcode_id=“139599″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“779886″ css=“.vc_custom_1791801398677{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-138447″ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“371057″ text_color_type=“uncode-palette“]KOLIKO BLIZU \u017dELIMO DA PRI\u0110EMO[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“876773″]<\/p>\n

ICON Duplo Ribeira<\/a>, hotel u samom starom jezgru, ubacuje te pravo me\u0111u uske ulice, stepenice, vla\u017ean kamen i fasade koje su nau\u010dile da stare bez straha da \u0107e izgubiti vrednost \u010dim se pojavi pukotina. Privatni komfor traje do izlaznih vrata. \u010cim ih otvori\u0161, ve\u0107 si u nagibu, mirisu reke, glasovima, galebovima i tom neprekidnom kretanju zbog kojeg stari gradovi deluju kao da ih nije naro\u010dito briga \u0161to smo do\u0161li.<\/p>\n

Ribeira ne ostavlja mnogo prostora izme\u0111u posmatra\u010da i onoga \u0161to posmatra. Ono \u0161to sa druge strane reke izgleda kao ure\u0111ena istorijska slika iznutra je prljavije, \u017eivlje i komplikovanije. Turizam je odavno tu, ali jo\u0161 nije uspeo sasvim da izravna sve ivice, \u0161to nama veoma odgovara jer smo nau\u010dili da takve ivice \u010ditamo kao dokaz da smo stigli do ne\u010dega \u0161to jo\u0161 nije sasvim prilago\u0111eno nama.<\/p>\n

Svi volimo vla\u017ene fasade dok nisu na\u0161e.<\/strong> Na odmoru su patina, kod ku\u0107e bismo ve\u0107 zvali majstora, a ja verovatno i Stefana da mi stru\u010dno objasni koliko je vlaga u\u0161la u strukturu. Buka je \u201e\u017eivot ulice\u201c dok ne poku\u0161ava\u0161 da zaspi\u0161, neprakti\u010dna stepenica je istorija dok ne vu\u010de\u0161 kofer uz nju, a fasada ima du\u0161u sve dok ne u\u010destvuje\u0161 u tro\u0161kovima njenog odr\u017eavanja.<\/p>\n

Posle nekoliko dana sasvim sam mirno pre\u0161ao u Marqu\u00eas Garden House<\/a>, mirniji sme\u0161taj u rezidencijalnom delu grada, sa vrtom, bazenom i ti\u0161inom koju mo\u017ee\u0161 da dozira\u0161. Tu otpada veliki deo romantike kojom volimo da obja\u0161njavamo putovanja. \u017delimo da budemo blizu \u017eivota drugih ljudi, da prolazimo njihovim ulicama i jedemo gde oni jedu, a zatim po\u017eelimo servis, dobar du\u0161ek i dovoljno privatnosti da taj isti \u017eivot vi\u0161e ne moramo da slu\u0161amo. Hotelska industrija odavno je shvatila tu malu ljudsku nedoslednost i vrlo uspe\u0161no nam prodaje blizinu lokalnom \u017eivotu pod uslovom da je izolovana dovoljno dobrim prozorima.<\/p>\n

Ponekad ne tra\u017eimo autenti\u010dnost koliko dovoljno dobro ure\u0111ene uslove da poverujemo da smo joj se pribli\u017eili.<\/strong><\/p>\n

Preko mosta Dom Lu\u00eds I<\/a>, prema Vila Nova de Gaia, po\u010dinje svet vinskih podruma po kojima je Gaia poznata: drvo, kamen, polumrak, kontrolisana temperatura i ceremonija koja od \u010da\u0161e porta napravi pri\u010du o geografiji, trgovini i vremenu. Mene su vi\u0161e privla\u010dili sami podrumi nego koreografija degustacije. Ba\u010dve, kameni zidovi, te\u017eina vazduha i odsustvo dnevnog svetla obja\u0161njavaju trgova\u010dki karakter grada bolje od mnogih istorijskih narativa.<\/p>\n

I od sporosti smo uspeli da napravimo ambiciju. Slow food, slow travel, slow living<\/em>, \u010ditav re\u010dnik nastao iz potrebe da pobegnemo od \u017eivota koji smo sami ubrzali, da bismo ga zatim kupili nazad u skupljoj i pro\u010di\u0161\u0107enijoj verziji. Pla\u0107amo da ne \u017eurimo, rezervi\u0161emo slobodno vreme i putujemo daleko da bismo ponovo nau\u010dili da sedimo, a onda kri\u0161om pogledamo na sat jer uskoro imamo slede\u0107u rezervaciju.<\/p>\n

Niko se zapravo ne vra\u0107a jednostavnijem \u017eivotu. Povremeno samo iznajmimo njegovu dobro dizajniranu verziju.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“167542″][vc_single_image media=“1089205″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“153776″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“878374″ css=“.vc_custom_1791801423999{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-138447″ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“162546″ text_color_type=“uncode-palette“]PARE NA ZIDU, PAUNOVI U VRTU[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“123730″]<\/p>\n

Mercado Ferreira Borges<\/a>, velika crvena gvozdena hala iz devetnaestog veka koja danas slu\u017ei kulturi i no\u0107nom \u017eivotu, ima industrijsku ozbiljnost koju je te\u0161ko pretvoriti u sentimentalnu sliku. Menjala je namene, pre\u017eivela po\u010detnu funkciju i nastavila dalje bez potrebe da bude zamrznuta u trenutku u kojem je nastala. Dopada mi se \u0161to niko nije poku\u0161ao da joj objasni kako treba da izgleda \u201esavremena interpretacija nasle\u0111a\u201c, izraz od kojeg uglavnom o\u010dekujem be\u017e kamen, font bez serifa i maslinu u velikoj saksiji.<\/p>\n

Nedaleko od nje Pal\u00e1cio da Bolsa<\/a>, nekada\u0161nje sedi\u0161te trgova\u010dke berze, izvodi sasvim suprotan potez. Ako je Ferreira Borges kostur, njen Sal\u00e3o \u00c1rabe je vi\u0161ak pod potpunom kontrolom. Zlato, rezbareno drvo, ornament i mavarski motivi pretvaraju enterijer u demonstraciju mo\u0107i trgova\u010dke klase koja nije imala potrebu da sopstveni uspeh predstavlja diskretno.<\/p>\n

Posle dovoljno evropskih palata \u010dovek razvije odre\u0111enu otpornost na pozlatu. Istorija po\u010dne da li\u010di na niz skupih plafona, a dinastije na enterijerske stilove, dok se ovde iza rasko\u0161i ose\u0107a samopouzdanje ljudi koji su trgovinom napravili novac i zatim ga pretvorili u prostor.<\/p>\n

Kapital koji zna da je kapital ume da bude vulgaran, ali je ovde barem sasvim otvoren.<\/strong><\/p>\n

Ovda\u0161nji trgovci imali su dovoljno samopouzdanja da novac prakti\u010dno zalepe na zid. Ta otvorenost mi smeta mnogo manje od savremenih prostora koji potro\u0161e \u010ditavo bogatstvo da bi izgledali kao da \u010dovek sa novcem nema nikakve veze.<\/p>\n

Posle takve koli\u010dine zlata, Jardins do Pal\u00e1cio de Cristal<\/a>, javni vrtovi iznad Douroa, rade kao \u010di\u0161\u0107enje nepca. Vegetacija, vazduh, paunovi i pogled prema reci u nekoliko minuta promene \u010ditav registar grada. Porto nema potrebu da bude dosledan kako bismo ga lak\u0161e razumeli. Mi ionako obavimo taj posao umesto njega.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“665144″][vc_single_image media=“1089201″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“132036″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“769040″ css=“.vc_custom_1791801451494{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-138447″ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“189411″ text_color_type=“uncode-palette“]BE\u017dIMO, A ONDA SE SUSTI\u017dEMO[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“507874″]<\/p>\n

Serralves<\/a>, fondacija i muzejski kompleks na zapadu grada, okuplja nekoliko verzija Porta dovoljno blizu da po\u010dnu da smetaju jedna drugoj, \u0161to im veoma dobro stoji. Tu su modernisti\u010dki muzej Alvara Size Vijeire, veliki park i ru\u017ei\u010dasta Casa de Serralves, Art Deco vila \u010dija elegancija nema potrebu da glumi skromnost.<\/p>\n

Kada sam bio tamo, Casa de Serralves bila je doma\u0107in retrospektive Mauricija Katelana Sussurro<\/em>, privremene izlo\u017ebe rasute kroz vilu i park. U takvom enterijeru njegov rad dobija idealnu scenografiju. Katelan je najbolji kada sistemu pri\u0111e dovoljno blizu da koristi isti novac, iste institucije i isti jezik, a zatim pomeri jednu stvar i u\u010dini sve ostalo sumnjivim.<\/p>\n

Te\u0161ko je pred Katelanom ne setiti se i Comediana<\/em>, banane zalepljene trakom za zid, dela koje je uspelo da bude umetnost, vic, finansijska vest i globalna rasprava o tome ko je ovde zapravo napravljen budalom. Godinama se ljudi sva\u0111aju oko pitanja da li banana vredi, kao da je banana ikada bila predmet transakcije. Pla\u0107a se dogovor da ne\u0161to vredi, potpis, institucija koja ga potvr\u0111uje, tr\u017ei\u0161te koje ga prihvata i na\u0161a potreba da doka\u017eemo da smo celu \u0161alu razumeli bolje od osobe pored nas.<\/p>\n

Bolji predmet te\u0161ko da postoji za putovanje u kojem pola vremena poku\u0161avamo da razlikujemo \u201epravo\u201c od upakovanog, dok uredno pla\u0107amo ulaznicu za oba.<\/p>\n

Ponekad vi\u0161e otkrije publika pred radom nego sam rad. Ljudi ozbiljno stoje pred objektima koji se toj ozbiljnosti podsmevaju, institucija potvr\u0111uje vrednost umetnosti koja je istovremeno provocira, a posetilac kupuje kartu kako bi u\u010destvovao u kritici sveta \u010diji je ve\u0107 gost. Naravno da sam stajao me\u0111u njima.<\/p>\n

Ni putovanje nije naro\u010dito udaljeno od te logike. Mogu da se rugam masovnom turizmu i onda satima biram hotel, da tvrdim da me ne zanimaju liste obaveznih mesta, a zatim napravim sopstvenu, samo bolje ure\u0111enu, da po\u017eelim vlagu i buku Ribeire, pa se nekoliko dana kasnije sakrijem iza zida vrta u Marqu\u00easu. Mogu da pri\u010dam o sporosti u vinskom podrumu, a zatim proverim koliko vremena imam do slede\u0107e rezervacije. Putovanja su puna kontradikcija koje uredimo tek kasnije, kada ih prepri\u010davamo i od njih poku\u0161avamo da napravimo doslednu verziju sebe.<\/p>\n

Be\u017eimo iz grada u prirodu, iz kancelarije u coworking<\/em> na pla\u017ei, sa dru\u0161tvenih mre\u017ea na retreat<\/em> prona\u0111en preko dru\u0161tvenih mre\u017ea, od turisti\u010dkih mesta ka adresama koje postanu turisti\u010dke \u010dim ih dovoljno nas prona\u0111e. Kre\u0107emo se kao da negde postoji ta\u010dka dovoljno udaljena od svega poznatog na kojoj \u0107emo kona\u010dno postati neko drugi, a promena scenografije uglavnom samo u\u010dini vidljivijim ono \u0161to smo ve\u0107 poneli.<\/p>\n

Danas nije dovoljno oti\u0107i negde. Va\u017eno je i da stigne\u0161 na na\u010din koji \u0107e dokazati da nisi kao svi ostali. Nekada smo donosili suvenir da poka\u017eemo da smo negde bili, danas donosimo adresu koju drugi jo\u0161 nemaju.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“688686″][vc_single_image media=“1089213″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“101165″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“445519″ css=“.vc_custom_1791801475253{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-138447″ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“117011″ text_color_type=“uncode-palette“]KULTURNI KAPITAL SASVIM LEPO STANE U GOOGLE MAPS[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“150609″]<\/p>\n

WOW<\/a> u Vila Nova de Gaia, veliki kulturno-gastronomski kompleks sa muzejima, restoranima i pogledom preko reke, svoju komercijalnost ni ne poku\u0161ava da sakrije. Posle prostora koji ula\u017eu ogroman trud da izgledaju kao da niko nije razmi\u0161ljao o tome kako \u0107e nam se dopasti, takva otvorenost do\u0111e kao olak\u0161anje. Vino, hrana, dizajn, muzika, krov i grad preko reke postavljeni su bez izvinjenja.<\/p>\n

Posle svih poku\u0161aja da prona\u0111em \u201epravi Porto\u201c, zavr\u0161io sam tamo, sa pi\u0107em u ruci i jednim od najboljih pogleda na grad. Nikakva kazna me nije stigla zbog toga.<\/strong><\/p>\n

Mogao sam da odem nekoliko ulica dalje, prona\u0111em malu kafanu i proglasim je vrednijom samo zato \u0161to izgleda manje pripremljeno za mene. \u201eSkriveno\u201c, \u201elokalno\u201c i slow<\/em> odavno pripadaju istom komercijalnom re\u010dniku kao rooftop, boutique<\/em> i experience<\/em>, samo su namenjeni publici koja vi\u0161e voli da joj se prodaje bez ose\u0107aja da kupuje.<\/p>\n

Sa vrha WOW-a Ribeira, most, svetla i Douro slo\u017ee se u kadar toliko dobar da bi bilo detinjasto buniti se protiv njega. Lepe slike postaju tanke tek kada poverujemo da su dovoljno obja\u0161njenje za mesto ili da smo iznad njihove mo\u0107i samo zato \u0161to smo nau\u010dili da tra\u017eimo sofisticiraniju verziju istog prizora.<\/p>\n

Porto mi je ostao va\u017ean jer ni\u0161ta nije re\u0161io umesto mene. Turizam je tu, kapital je tu, fantazija da negde drugde ljudi \u017eive sporije i bolje tako\u0111e je tu, a grad ima dovoljno razli\u010ditih lica da me stalno vra\u0107a sopstvenom pogledu: vla\u017ean kamen Ribeire, mra\u010dne podrume, crveno gvo\u017e\u0111e, previ\u0161e zlata, ru\u017ei\u010dastu ku\u0107u punu umetnosti i krov komercijalnog kompleksa sa pogledom koji nisam imao potrebu da odbijem samo zato \u0161to ga je neko veoma dobro upakovao.<\/p>\n

Neke sam tra\u017eio, na neke naleteo, neke sam prepoznao jer sam ve\u0107 znao \u0161ta volim, a neke zato \u0161to sam godinama upijao dovoljno tu\u0111ih gradova, filmova, prostora, knjiga, razgovora i \u017eivota da bih umeo da ih vidim kada se pojave ispred mene.<\/p>\n

Putujemo jer \u017eelimo da pobegnemo, a onda pola sveta pre\u0111emo susti\u017eu\u0107i ono \u0161to smo ve\u0107 poneli, da bismo se svaki put iznenadili kada nas tamo sa\u010deka.<\/strong><\/p>\n

P.S. Sve fotografije koje prate ovaj tekst nastale su kroz objektiv jedne Leica-e kupljene upravo tokom ovih dana u Portu. Ovaj esej je zato i mala, tiha zahvalnica svima vama koji ste u\u010destvovali u tome da taj aparat stigne u Stefanove ruke i da Porto, umesto samo u se\u0107anju, ostane zabele\u017een i u ovom kadru.<\/em><\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“196540″][vc_single_image media=“1089221″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“177713″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“100294″ css=“.vc_custom_1791801512617{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“3″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“797238″][vc_column width=“1\/1″][vc_row_inner][vc_column_inner width=“1\/2″][vc_single_image media=“1089215″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ media_ratio=“four-three“ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“669073″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“748531″ css=“.vc_custom_1791801563997{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column_inner][vc_column_inner width=“1\/2″][vc_single_image media=“1089203″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ media_ratio=“four-three“ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“459911″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“190166″ css=“.vc_custom_1791801570814{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Porto \u00a9 Stefan Milo\u0161[\/vc_column_text][\/vc_column_inner][\/vc_row_inner][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Avgust je mesec kada Evropa po\u010dne da li\u010di na sopstvenu reprodukciju. Porto je trebalo da bude izlazak iz tog poznatog kadra, a zavr\u0161io je kao podsetnik da na novo mesto nikada ne sti\u017eemo praznog pogleda.<\/p>\n","protected":false},"author":213,"featured_media":1089223,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"rs_blank_template":"","rs_page_bg_color":"","slide_template_v7":"","iawp_total_views":131,"footnotes":""},"categories":[186],"tags":[],"class_list":["post-1089227","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-putovanja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1089227","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/213"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1089227"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1089227\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1089285,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1089227\/revisions\/1089285"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1089223"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1089227"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1089227"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1089227"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}