{"id":1089430,"date":"2026-10-14T17:14:11","date_gmt":"2026-10-14T15:14:11","guid":{"rendered":"https:\/\/notastudio.media\/?p=1089430"},"modified":"2026-10-14T23:07:50","modified_gmt":"2026-10-14T21:07:50","slug":"nikolas-blazicevic-beograd-je-stanje-uma-i-ponekad-zivi-u-nici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/nikolas-blazicevic-beograd-je-stanje-uma-i-ponekad-zivi-u-nici\/","title":{"rendered":"NIKOLAS BLA\u017dI\u010cEVI\u0106: BEOGRAD JE STANJE UMA (I PONEKAD \u017dIVI U NICI)"},"content":{"rendered":"

[vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“2″ overlay_alpha=“50″ equal_height=“yes“ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“372771″][vc_column column_width_percent=“100″ align_horizontal=“align_center“ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“526209″][uncode_info_box items=“Categories|do_not_display_prefix“ text_size=“fontsize-mali“ text_transform=“uppercase“ separator=“bullet“ el_class=“mrg-t0″][vc_custom_heading auto_text=“yes“ text_color=“color-plava“ heading_semantic=“h1″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“560050″ text_color_type=“uncode-palette“][\/vc_custom_heading][vc_row_inner][vc_column_inner column_width_percent=“100″ align_horizontal=“align_center“ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/1″ uncode_shortcode_id=“214319″ css=“.vc_custom_1784126322743{padding-right: 8% !important;padding-left: 8% !important;}“][vc_custom_heading heading_semantic=“p“ text_font=“font-555555″ text_size=“custom“ text_weight=“500″ uncode_shortcode_id=“216125″ heading_custom_size=“clamp(0.875rem, 0.7857rem + 0.2857vw, 1rem)“]Beograd u Nici, umetnost bez ega i fini ljudi sa boljim ukusom od umetnika.[\/vc_custom_heading][\/vc_column_inner][\/vc_row_inner][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“139959″ text_color_type=“uncode-palette“]Pi\u0161e: Danilo Ma\u0161kovi\u0107
\nFotografija: cedou.cedou<\/a>[\/vc_column_text][uncode_info_box items=“Date“ text_transform=“uppercase“ separator=“bullet“ el_class=“mrg-t0″][\/vc_column][vc_column width=“1\/2″][vc_single_image dynamic=“yes“ media_width_percent=“100″ media_ratio=“three-four“ uncode_shortcode_id=“143986″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“156066″ css=“.vc_custom_1791987596184{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Nicolas Bla\u017ei\u010devi\u0107 \u00a9 cedou.cedou<\/a>[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“212038″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“204716″][vc_column_text uncode_shortcode_id=“691960″]<\/p>\n

Postoji jedan Beograd koji ve\u0107 godinama progla\u0161avamo mrtvim. Onaj stari, naravno. Sa boljim kafanama, \u010dudnijim ljudima, manje novca i navodno mnogo vi\u0161e ukusa.<\/p>\n

Nikada nisam sasvim poverovao da je nestao, jer njegove delove uporno nalazim na drugim mestima. Kada putujem, tra\u017eim Dor\u0107ol a da ne tra\u017eim Dor\u0107ol. Ne kaldrmu, arhitekturu ili jo\u0161 jedan pa\u017eljivo ofucan kafi\u0107, ve\u0107 odre\u0111eni gradski instinkt: dobru ode\u0107u bez mnogo truda, malo nereda, prostor koji je ve\u0107 \u017eiveo nekoliko \u017eivota i ljude koji znaju vi\u0161e nego \u0161to imaju potrebu da poka\u017eu. Jednom sam ga prona\u0161ao u Istanbulu. Ovog puta u Nici. Ne na Promenadi Engleza, nego kod Nikolasa Bla\u017ei\u010devi\u0107a.<\/p>\n

Njegov Jour de pluie \u00e0 Belgrade<\/em> mogao bi da bude kadar iz filma o gradu koji niko nije stigao da snimi. Crveni krov kioska, natpis POP CORN, stara Coca-Cola tipografija, grafiti, mokar asfalt, ona vrsta male gradske arhitekture pored koje prolazimo svakog dana dok ne prestanemo da je vidimo. Rad pripada seriji beogradskih prizora na kartonu, a neke od njih planira da prevede i u printove.<\/p>\n

Nikolas je ro\u0111en i odrastao u Nici, ali njegova veza sa Beogradom po\u010dinje pre njega. Otac mu je ovde ro\u0111en i odrastao, pre nego \u0161to se kao mladi\u0107 odselio u Nicu. Zato njegov Beograd nije sasvim pogled stranca na grad, niti poku\u0161aj povratka ne\u010demu \u0161to je nekada bilo njegovo. On vidi povr\u0161ine koje ve\u0107 nose tragove tu\u0111ih ruku, predmete sa ulice, privremene konstrukcije, stvari dovoljno obi\u010dne da svakodnevno promaknu pogledu sve dok ih neko ne posmatra dovoljno dugo da dobiju pravo na sliku.<\/p>\n

Ponekad pomislim da je Nikolas verzija mene koja je u nekom drugom \u017eivotu uzela \u010detkicu umesto tastature. Privla\u010di me njegov odnos prema radu, taj uli\u010dni refleks sa dovoljno discipline da savlada zanat i dovoljno slobode da ga ne pretvori u uniformu. Njegova praksa ve\u0107 govori ne\u0161to o tome: stensil, klasi\u010dna ikonografija, pop reference, slika na kartonu, desetine kvadratnih metara ru\u010dno oslikanog platna koje na kraju postaje deo enterijera. Ne deluje naro\u010dito zainteresovano za granice izme\u0111u tih svetova, sve dok zna za\u0161to ih prelazi.<\/p>\n

Stari Beograd umeo je da proizvodi takve ljude: one koji bez mnogo obja\u0161njavanja spoje visoko i nisko, ozbiljan rad i dobru zajebanciju, ukus i malu dozu lo\u0161eg pona\u0161anja, bez manifesta koji bi objasnio ko su. Ka\u017eu da tog Beograda vi\u0161e nema. Ja ga i dalje nalazim, ovog puta u Nici.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“113460″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“132974″][vc_single_image media=“1089398″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“356420″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“488658″ css=“.vc_custom_1791987567744{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Belgrade un jour de pluie[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-crvena“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“200946″ text_color_type=“uncode-palette“]EGO OSTAVLJEN ISPRED ATELJEA[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“728888″]<\/p>\n

Umetni\u010dki svet i dalje voli ideju autonomnog umetnika, samog u ateljeu, dovoljno udaljenog od klijenata, bud\u017eeta i tu\u0111ih zahteva da li\u010dna vizija ostane netaknuta. Re\u010d narud\u017ebina<\/em> dovoljno dugo je nosila prizvuk kompromisa da ulazak novca u prostoriju jo\u0161 ume da izazove nelagodu. Nikolas taj odnos postavlja druga\u010dije.<\/p>\n

\u201eZa mene su narud\u017ebine ono \u0161to moj rad \u010dini bogatim. Svaki projekat me gura prema tehnikama, materijalima ili svetovima koje sam ne bih nu\u017eno izabrao i tako sam do\u0161ao do toga da tehni\u010dki mogu da uradim gotovo bilo \u0161ta. Mogu da donesem ideje za sto i ne ose\u0107am se zaglavljeno pred nekim zahtevom.\u201c<\/p>\n

Postoji i manje romanti\u010dan deo ra\u010dunice. Narud\u017ebina zadovoljava dve njegove potrebe: da ne\u0161to napravi sopstvenim rukama i da za to bude pla\u0107en.<\/p>\n

\u201eMislim da je mudro dr\u017eati ego dalje od procesa.\u201c<\/strong><\/p>\n

Takav odnos prema poslu ne zna\u010di da je svejedno ko donosi ideju. Pitanje postaje slo\u017eenije kada naru\u010dilac ne tra\u017ei samo njegove ruke. \u0160ta se, na kraju, kupuje kada se naru\u010duje umetnik?<\/p>\n

\u201eVerovatno sve pomalo. Kada radim sa arhitektama, uglavnom je re\u010d o mojoj sposobnosti da njihove ideje pretvorim u stvarnost. Kada ljudi dolaze po moj svet, onda je to ne\u0161to drugo: moj ukus, se\u0107anje, poruka, namerna ili ne, koja dobija oblik kroz boju.\u201c<\/p>\n

Granica izme\u0111u saradnje i usluge postoji, samo mu nije naro\u010dito va\u017ena.<\/p>\n

\u201eDa, saradnja definitivno mo\u017ee da postane usluga i to nije lo\u0161a stvar. Kroz saradnje pokazujem svoju ekspertizu. Iskreno, to nije pitanje koje sebi \u010desto postavljam.\u201c<\/p>\n

Istorija umetnosti ionako dana\u0161nju nelagodu oko narud\u017ebina \u010dini pomalo neobi\u010dnom. Renesansni majstori radili su za crkvu, dvorove, trgovce i mo\u0107ne porodice, dok Nikolas jednu od va\u017enih promena prepoznaje mnogo kasnije, kod impresionista.<\/p>\n

\u201eBili su me\u0111u prvima koji su se udaljili od o\u010dekivanja, slikali ono \u0161to \u017eele umesto onoga \u0161to im je tra\u017eeno i izgradili sopstvenu publiku. Vremena se menjaju i to je dobro. Danas umetnik mo\u017ee da odlu\u010di da ne odgovori na konkretan zahtev i umesto toga izgradi svoju publiku.\u201c<\/p>\n

Njega ne zanima izbor izme\u0111u te dve pozicije.<\/p>\n

\u201eZa mene te stvari nisu suprotstavljene. Narud\u017ebine i slobodno stvaranje hrane jedno drugo.\u201c<\/strong><\/p>\n

Ni ograni\u010denjima ne pripisuje neku magi\u010dnu kreativnu mo\u0107. Kada ga pitam da li je ikada napravio bolji rad zato \u0161to nije imao potpunu slobodu, ka\u017ee da verovatno nije, ili bar nije siguran. Rezultat mo\u017ee biti bolji za osobu koja ga dobija ili za posmatra\u010da. To ne zna\u010di da je bolji i njemu. Za sebe odgovor zna.<\/p>\n

\u201eSamo napred, ima\u0161 odre\u0161ene ruke!\u201c<\/p>\n

Tu se najbolje vidi njegov odnos prema poslu. Narud\u017ebina nije neprijatelj slobode niti sloboda dokaz umetni\u010dke \u010distote. Jedno mu \u0161iri repertoar, drugo mu ostavlja prostor da vidi \u0161ta \u0107e sa njim.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“165674″][vc_single_image media=“1089416″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“153697″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“159621″ css=“.vc_custom_1791987555609{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Our Lady before Tyr[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-crvena“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“108200″ text_color_type=“uncode-palette“]KADA ARHITEKTE POKUCAJU[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“119727″]<\/p>\n

Kod Boka\u010da u Nici sve to postaje fizi\u010dko. Nikolas je ru\u010dno oslikao vi\u0161e od pedeset kvadratnih metara pamu\u010dnog platna, nakon \u010dega su radovi postavljeni na zidove gotovo poput tapeta. Slika postaje deo enterijera, vezana za njegove proporcije, name\u0161taj, svetlo i na\u010din na koji se ljudi kroz prostor kre\u0107u. Umetnost, dekoracija i dizajn enterijera prestaju da se pona\u0161aju kao odvojene discipline.<\/p>\n

\u201eTo je pitanje koje me je oduvek pokretalo. Volim da se igram tom kontradikcijom. Stalno se pitam kako da napravim mostove izme\u0111u razli\u010ditih svetova, ponekad veoma udaljenih.\u201c<\/p>\n

\u201e\u0160ta bi tradicionalni ateljejski slikar uradio kada bi mu arhitekte pokucale na vrata?\u201c<\/strong><\/p>\n

Zid daje svoj odgovor. Svetlo se menja, name\u0161taj dolazi ispred rada, ljudi prolaze pored njega, arhitekta ima ideju, klijent bud\u017eet, a prostor funkciju. Slika dobija kom\u0161ije i ulazi u \u017eivot koji umetnik vi\u0161e ne mo\u017ee potpuno da kontroli\u0161e.<\/p>\n

Istorijski gledano, u tome nema ni\u010deg radikalnog. Freska je vekovima pripadala arhitekturi, mnogo pre nego \u0161to smo se navikli na ideju umetni\u010dkog dela kao autonomnog predmeta na belom zidu pod kontrolisanim svetlom. Nikolas toj istoriji ne prilazi kao teoriji. Ako projekat zahteva novu tehniku, nau\u010di je. Menja materijal i razmeru, testira \u0161ta mo\u017ee da uradi i dozvoljava da ga tu\u0111a ideja odvede tamo gde sam ne bi stigao.<\/p>\n

Takva otvorenost nije oduvek bila njegov cilj. Raniji rad kretao se kroz stensile, klasi\u010dnu ikonografiju i pop reference, dok je on poku\u0161avao da izgradi \u010dvrst vizuelni svet koji bi se odmah povezivao sa njegovim imenom.<\/p>\n

\u201eKada pogledam unazad, stalno sam tra\u017eio definisan stil. \u017deleo sam da izgradim odre\u0111en vizuelni svet, \u010dak i repetitivan, da bih bio lak\u0161e prepoznatljiv.\u201c<\/p>\n

\u201eTek vrlo skoro, posebno kroz ovu prvu izlo\u017ebu, moj stil po\u010dinje da raste iz mojih stvarnih \u017eivotnih iskustava. Medij i krajnji rezultat sada dolaze posle toga.\u201c<\/strong><\/p>\n

To je ve\u0107a promena nego \u0161to na prvi pogled izgleda. Ako iskustvo dolazi prvo, slikar vi\u0161e ne mora unapred da zna kako \u201eNikolas Bla\u017ei\u010devi\u0107\u201c treba da izgleda.<\/p>\n

Prepoznatljivost je \u010dudna valuta savremene umetnosti. Galerija \u017eeli rukopis, publika \u017eeli da ga prepozna, a uspe\u0161na forma lako proizvede zahtev za slede\u0107om verzijom, pa jo\u0161 jednom, sve dok umetnik ne postane najefikasniji proizvo\u0111a\u010d sopstvenog potpisa.<\/p>\n

Kod Nikolasa stvari sada idu u drugom smeru. Narud\u017ebine mu \u0161ire tehni\u010dki repertoar, dok njegov li\u010dni rad postaje intimniji. Stensil, pop referenca ili pamu\u010dno platno vi\u0161e nisu identitet koji treba odr\u017eavati. Medij mo\u017ee da se promeni ako se promeni ono \u0161to \u017eeli da ka\u017ee.<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“165674″][vc_single_image media=“1089402″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“108122″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“131235″ css=“.vc_custom_1791987640745{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Cinema Paradiso[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“3″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“797238″][vc_column width=“1\/1″][vc_gallery el_id=“gallery-1380173″ type=“css_grid“ medias=“1089426,1089406″ grid_items=“2″ screen_lg_items=“2″ screen_lg_breakpoint=“1024″ screen_md_items=“2″ screen_md_breakpoint=“960″ screen_sm_items=“1″ screen_sm_breakpoint=“640″ gutter_size=“3″ media_items=“media|lightbox|original“ css_grid_images_size=“three-four“ single_overlay_opacity=“50″ single_overlay_anim=“no“ single_padding=“2″ single_border=“yes“ uncode_shortcode_id=“230302″][vc_column_text text_lead=“small“ text_color=“color-rgdb“ uncode_shortcode_id=“343309″ css=“.vc_custom_1791987955195{margin-top: 5px !important;}“ text_color_type=“uncode-palette“]Parking lot Thougts, Enjoy the Show[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row row_height_percent=“0″ override_padding=“yes“ h_padding=“2″ top_padding=“3″ bottom_padding=“3″ overlay_alpha=“50″ gutter_size=“4″ column_width_percent=“100″ shift_y=“0″ z_index=“0″ content_parallax=“0″ uncode_shortcode_id=“481113″][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ width=“1\/2″ uncode_shortcode_id=“176496″][vc_custom_heading text_color=“color-crvena“ heading_semantic=“h5″ text_size=““ text_transform=“uppercase“ uncode_shortcode_id=“131819″ text_color_type=“uncode-palette“]NICE PEOPLE[\/vc_custom_heading][vc_column_text uncode_shortcode_id=“491865″]<\/p>\n

Nica slikaru dolazi sa poprili\u010dnim vizuelnim prtljagom. Matis, Kokto, Klajn, Mediteran, hoteli, palme, sunce i ona specifi\u010dna plava koju podjednako dobro poznaju istorija umetnosti i turisti\u010dka industrija. Grad je toliko puta naslikan da odrastanje u njemu zahteva izvesnu otpornost prema sopstvenoj scenografiji.<\/p>\n

Nikolas tu distancu ne krije.<\/p>\n

\u201eJug ima bogato nasle\u0111e, od talenata koji danas stvaraju do onih koji su mnogo ranije oblikovali njegovu kulturu. Ipak, oduvek sam ose\u0107ao izvesnu distancu prema simbolici Rivijere, verovatno zato \u0161to mi je ukus toliko eklekti\u010dan.\u201c<\/p>\n

To nije pobuna protiv mesta iz kojeg dolazi. Nema potrebe da pobegne iz Nice da bi joj se suprotstavio, niti da slika ono po \u010demu je Nica ve\u0107 poznata da bi joj pripadao.<\/p>\n

Gradovi sa sna\u017enim mitovima vremenom postanu \u010dudni ljudima koji u njima \u017eive. Ono zbog \u010dega drugi prelaze pola sveta postane scenografija. Nica ima Rivijeru. Beograd ima brutalizam, kafane, reke, no\u0107 i \u010ditav katalog slika ponavljanih toliko puta da grad po\u010dne da li\u010di na sopstveni suvenir.<\/p>\n

Nikolas bira kiosk na ki\u0161i. Nema reprezentativnog horizonta ni herojske arhitekture. Lim, reklama, grafit, mokar asfalt i mali objekat koji niko nije projektovao da predstavlja grad rade taj posao bolje. Jour de pluie \u00e0 Belgrade <\/em>zato mi govori vi\u0161e o njegovom pogledu nego bilo kakav poku\u0161aj da od njega napravimo umetnika izme\u0111u \u201edve kulture\u201c. Nije stvar u tome koliko je u njemu Beograda, a koliko Nice. Stvar je u tome \u0161ta u oba grada odlu\u010duje da vidi.<\/p>\n

Grad se, uostalom, prenosi i kroz ljude koje proizvodi, kroz na\u010din na koji neko radi, svetove koje spaja, humor, odnos prema zanatu i meru sopstvene va\u017enosti. Taj stari Beograd koji tra\u017eim po drugim gradovima nikada nije bio samo skup ulica. Bio je tip \u010doveka, dovoljno urban da nema potrebu da to stalno dokazuje, dovoljno radoznao da prelazi izme\u0111u disciplina i dovoljno siguran da od svega \u0161to radi ne mora da napravi identitet. Kod Nikolasa prepoznajem ne\u0161to od toga.<\/p>\n

Kada sam ga pitao koju svoju sliku nikada ne bi prodao, nije mu trebalo vreme da razmisli. Nijednu.<\/p>\n

\u201eKada zavr\u0161im rad, brzo prihvatim da mi vi\u0161e ne pripada. Sentimentalnu vrednost za mene ima u dva trenutka: dok ga pravim i kada se, po zavr\u0161etku, odmaknem da ga pogledam kao celinu. Posle toga ga brzo pustim.\u201c<\/p>\n

Ponekad sasvim doslovno.<\/p>\n

\u201eDe\u0161ava se da nisam zadovoljan radom i jednostavno po\u017eelim da ga se re\u0161im. Tada ga ili poklonim nekom prijatelju ili ga stvarno bacim.\u201c<\/p>\n

Jedan od tih radova bila je velika slika u ru\u017ei\u010dastim tonovima sa intimnim motivom tada\u0161nje devojke. Zapo\u010deo ju je dok su jo\u0161 bili zajedno, mnogo pre ideje o prvoj izlo\u017ebi. Kada je izlo\u017eba po\u010dela da dobija oblik, slika se vi\u0161e nije uklapala u ono \u0161to je \u017eeleo da napravi, ni dimenzijama ni temom.<\/p>\n

\u201ePa sam je se re\u0161io.\u201c<\/p>\n

Tu bi pri\u010da mogla da se zavr\u0161i da nije otkrio kako nije uvek najbolji sudija sopstvenog rada.<\/p>\n

\u201eNajpotcenjeniji su \u010desto radovi za koje ja mislim da nisu dovoljno dobri, a upravo se oni najvi\u0161e dopadnu mojim prijateljima.\u201c<\/p>\n

Izgleda da njegovi prijatelji povremeno imaju bolji ukus za Nikolasa Bla\u017ei\u010devi\u0107a od Nikolasa Bla\u017ei\u010devi\u0107a. Zato sada postoji novo pravilo.<\/p>\n

\u201eOd sada \u010duvam sve. Nikad se ne zna, mo\u017eda \u0107u neki od njih tra\u017eiti godinama kasnije.\u201c<\/strong><\/p>\n

Nice people<\/em>, dakle. Sa ljudima ta metoda ne funkcioni\u0161e.<\/p>\n

\u201eNe mogu isto da ka\u017eem za svoje odnose, bilo sa prijateljima ili u ljubavi.\u201c<\/p>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_visibility=“yes“ mobile_width=“0″ width=“1\/6″ uncode_shortcode_id=“190731″][\/vc_column][vc_column column_width_percent=“100″ gutter_size=“3″ overlay_alpha=“50″ shift_x=“0″ shift_y=“0″ shift_y_down=“0″ z_index=“0″ medium_width=“0″ mobile_width=“0″ sticky=“yes“ width=“1\/3″ uncode_shortcode_id=“165674″][vc_single_image media=“1089388″ media_lightbox=“yes“ media_width_percent=“100″ advanced=“yes“ media_overlay_opacity=“50″ media_overlay_anim=“no“ media_padding=“2″ uncode_shortcode_id=“103808″][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Beograd u Nici, umetnost bez ega i fini ljudi sa boljim ukusom od umetnika.<\/p>\n","protected":false},"author":215,"featured_media":1089392,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"rs_blank_template":"","rs_page_bg_color":"","slide_template_v7":"","iawp_total_views":79,"footnotes":""},"categories":[187,188],"tags":[],"class_list":["post-1089430","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-razgovori","category-umetnost"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1089430","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/215"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1089430"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1089430\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1089445,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1089430\/revisions\/1089445"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1089392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1089430"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1089430"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/notastudio.media\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1089430"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}