DONJI DORĆOL IZMEĐU TOKIJA I MEDITERANA

Beogradski stan na Donjem Dorćolu spaja japansku disciplinu, toplije mediteranske tonove i umetnost u enterijeru koji ne pokušava da pripada samo jednom stilu.

Donji Dorćol nije naročito zainteresovan za savršen red. Upravo zato je ideja o strogo minimalističkom enterijeru ovde od početka delovala pogrešno. Umesto toga, stan uzima nešto od japanske preciznosti i jednostavnosti, a zatim je omekšava bojom, teksturom i predmetima koji imaju lični karakter.

Drvo i prirodni tonovi čine osnovu, uz površine koje nisu potpuno glatke ni sterilne. Nameštaj je jednostavan, ali prostor ne pokušava da bude asketski. Umetnost, keramika i manji predmeti prekidaju disciplinu enterijera baš tamo gde bi previše reda počelo da deluje bezlično.

Japanski uticaj ovde zato nije tema koju treba doslovno čitati. Više se vidi u odnosu prema praznom prostoru, proporciji i izboru nekoliko jasnih elemenata. Toplija paleta i opušteniji detalji približavaju stan Mediteranu i daju mu karakter koji je više beogradski nego stilski definisan.

Veliki prozori zadržavaju grad u vidnom polju, pa enterijer nikada ne postaje potpuno izolovan od Donjeg Dorćola. Spoljašnji ritam ostaje prisutan, dok unutra sve postaje nešto sporije i sabranije.

Možda je upravo tu njegova najbolja mera. Nije japanski enterijer preseljen u Beograd, niti pokušaj da se Dorćol pretvori u nešto drugo. To je stan koji je nekoliko udaljenih referenci preveo na sopstveni jezik.