SAVREMENI ENTERIJER U BEOGRADU KOJI SE OTVARA PREMA VRTU

Stan u prizemlju sa privatnim dvorištem i bazenom, oblikovan kroz mirnu paletu materijala i prirodan odnos između unutrašnjeg i spoljnog prostora.

Kod stanova u prizemlju najzanimljiviji trenutak često nije sam enterijer, već mesto na kojem prestaje. Ovde se dnevni prostor prirodno nastavlja prema privatnom dvorištu i bazenu, pa granica između unutra i spolja gotovo nestaje.

Paleta je smirena i oslonjena na materijale koji dobro stare zajedno. Sivi tonovi zidova susreću se sa drvetom, jutom, kamenom, betonom i metalom. Nijedan od njih ne pokušava da preuzme prostor. Važniji je njihov odnos, kao i način na koji se površine menjaju sa svetlom tokom dana.

Kuhinja i dnevna soba čine jednu otvorenu celinu, ali svaka zona zadržava sopstveni ritam. Niski komadi nameštaja ostavljaju pogled slobodnim i daju prostoru dovoljno vazduha, dok kamen izražene strukture unosi prirodnu nepravilnost u inače vrlo mirnu kompoziciju.

Isti senzibilitet nastavlja se kroz kupatila. Neutralna paleta ovde dobija dubinu kroz teksturu, dodir i nekoliko pažljivo odabranih materijala. Ništa nije uvedeno samo zbog efekta.

Dvorište je zamišljeno kao još jedna prostorija kuće. Beton, voda i zelenilo ulaze u isti kadar sa dnevnim boravkom, menjajući način na koji se stan koristi tokom dana i kroz godišnja doba.

Ovo nije enterijer izgrađen oko jednog velikog gesta. Njegov karakter nastaje kroz niz tihih odluka, kroz proporciju, materijal, svetlo i prostor koji ostaje između stvari. Upravo tu počinje svakodnevni život.